Trenutak

Sedim na klupi – moj novi ritual promene. Siđem da pronađem sebe, da prošetam, da oslušnem svet oko sebe.

Danas vidim traktor kako prilazi košarkaškom igralištu na kojem su se deca juče igrala. U meni raste nemir. Sve se nekako spojilo – protesti, ta mlada lica u igri, petnaest minuta ćutanja. Poželim da potrčim, da stanem ispred njega, poput onog stranog studenta ispred tenka.

Ali onda, dok traktor zastaje na samoj ivici igrališta, shvatim: kopaju rupu da zasade drvo.

Vraćam se u sadašnji trenutak. Sunce sija iznad Avale, psi laju, a vrane i golubovi pričaju priče koje nikada nećemo razumeti.