Prijateljstvo

Postoje dve vrste prijatelja – dati i izabrani.

Dati prijatelji su oni koje upoznajemo kroz školu, mesto boravka ili posao. Jednostavno smo se zatekli zajedno – u pravo vreme, na pravom mestu. Ponekad i silom prilika. Prijateljstvo u tim okruženjima polako se gradi, postepeno nam se uvlači pod kožu i ne preispitujemo ga, osim kada dođe do promene sredine. Tada se otvaraju mogućnosti da se ta prijateljstva polako ugase i nestanu iz naše životne priče – kao da ih nikada nije ni bilo.

Izabrani prijatelji su oni koji odolevaju i vremenu i daljini. Možda se desi period zatišja, ali kada ih ponovo sretnemo, prijateljstvo oživljava kao da nikada nije ni bilo prekinuto.

U Kini postoji izraz YuanFen. Drugarica mi kaže da se kod nas to naziva Usud. Nisam ranije znala za tu reč, ali pošto se nismo videle više od deset godina, pažljivo slušam i trudim se da razumem. Pronalazim priču o Usudu i poredim značenja ali YuanFen je upravo to, u svom izvornom obliku – kroz njega sam i naučila njegovo značenje.

YuanFen označava sudbinsku povezanost – nešto što nam je ili dato ili nije, naročito kada je reč bilo ljubavnim, poslovnim ili prijateljskim odnosima sa ljudima. Kada nam je dato, sudbine nam se ukrštaju bez obzira na vreme i razdaljinu. Dve duše se ponovo spoje, i tada kažemo: Ima YuanFen, postoji Usud. A kada se neko rastuži jer se prijateljstvo ugasilo, jednostavno se kaže: Nema YuanFen. Poželjno je tada malo ćutati, dati osećanjima da se slegnu i otpustiti iščekivanje, razočaranje i tugu.

Ponekad sedimo u avionu petnaest sati i ne progovorimo ni reč s osobom do nas – to znači da nema YuanFena. Ali u drugim situacijama, prođe deset godina, sretneš nekoga na ulici, prepoznaš ga, nasmeješ se, zagrliš i već za nekoliko dana sedite zajedno na kafi. To znači da je YuanFen sve vreme bio tu – samo je trebalo strpljenja da nam se pokaže njegova magija.